OPŠTE INFORMACIJE, ISTORIJA I KULTURA BUGARSKE

BUGARSKA INFO

Naziv: Republika Bugarska 
Uređenje: republika
Glavni grad: Sofija
Jezik: Bugarski 
Veći gradovi: Plovdiv, Varna, Burgas
Valuta: Lev (BGL) 
Religije: Pravoslavna 85%, Islam 13% 
Aerodromi: Sofija, Burgas, Plovdiv
Luke: Burgas, Varna
Pozivni broj (prefiks): +359 
Vremenska zona: +2 GMT

Predsednik države: Rosen Plevneliev

Geografski položaj

Bugarska je država u jugoistočnoj Europi okružena Srbijom, Makedonijom, Grčkom, Turskom i Rumunijom. Obuhvata donje Podunavlje, Stare planine ili Balkan, Trakijsku nizinu, Rodope i Crnomorsko primorje. Zauzimajući površinu od oko 111.000 km2, ona je 16. država po površini u Evropi i ima oko 7.750. 000 stanovnika. Glavni grad je Sofija, a službeni jezik bugarski, iako su u upotrebi i romski i turski jezik.  Veličanstvene planine i peščano primorje u kombinaciji sa starim gradovima simboliziraju Bugarsku na najlepši način. Glavne privredne grane su poljoprivreda, posebno uzgoj povrća i voća, ruža, šumarstvo i ribolov, ali i rudarstvo i industrija. Bugarska je 2004. ušla u NATO, a 2007. u Europsku uniju. Najpoznatiji simbol Bugarske je ruža, a time i ružino ulje. Zahvaljujući tome, Bugarsku se često naziva „zemlja ruža“. Područje između Srednje gore i Stare planine naziva se Dolina ruža, te je svakome ko se odluči na putovanje u Bugarsku jedna od nezaobilaznih destinacija koju svakako moraju posetiti. Tu turisti na svom putovanju mogu uživati u pogledu na plantaže ruža koje se protežu na više od 50 kilometara.

Istorija

Slovenska plemena naselila su područje današnje Bugarske u 6. veka, a 680. godine osniva se prva Bugarska država čiji dio 971. potpada pod Bizant, a deo pod Samuilovu državu. Nakon oslobađanja uspostavlja se druga država koja 1393. postaje deo Turske. Pred kraj 18. veka započinje borba za osamostaljenje, a 1878. osniva se Velika Bugarska koja se ubrzo deli na dve države, koje se 1885. ponovo ujedinjuju. Nakon I balkanskog rata u kojem je Bugarska sa Srbijom, Grčkom i Crnom Gorom pobedila Tursku zbog teritorijalnih pretenzija dolazi u sukob sa svojim saveznicima Turskom i Rumunijom. Nakon II. svetskog rata 1947. Bugarska prihvata socijalistički Ustav, a 1955. pristupa Varšavskom paktu. Zbog neuspešne privredne politike 1989. godine ukida se vodeća uloga komunističke partije, a Bugarska prihvata demokratiju i tržišnu ekonomiju. Bugarsko stanovništvo od oko 7,4 miliona je pretežno urbanizirano i uglavnom koncentrirano u administrativnim centrima 28 bugarskih provincija. Većina komercijalnih i kulturnih aktivnosti je fokusirana na glavni i najveći bugarski grad, Sofiju. Najrazvijenije oblasti ekonomije su teška industrija, elektroinženjering i poljoprivreda, koje se oslanjaju na lokalne prirodne resurse. Današnja politička struktura države određena je usvajanjem demokratskog ustava 1991. godine. Bugarska je unitarna, parlamentarna republika sa snažnom političkom, administrativnom i ekonomskom centralizacijom. Članica je Evropske unije, NATOsaveza i Veća Evrope, i jedna je od osnivača OSCE-a, a nestalni član Veća sigurnosti UN bila je tri puta.

Državni praznici

1 januar – Nova Godina

2 Januar – Ulazak Bugarske u EU 2007 godine

3 Mart - Dan oslobodjenja Bugarske od Otomanske imperije (nacionalni praznik)

1 maj – Dan rada

6 maj – Djurdjevdan, dan hrabrosti i bugarske armije

24 maj – Dan bugarske prosvete, kulutre i slovenske pismenosti

6 septembar – Dan ujedinjenja Bugarske

22 septembar – Dan nezavisnosti u Bugarskoj

24 decembar – Badnji dan

25 i 26 decembar  - Božić

GASTRONOMIJA I KLIMA BUGARSKE

Hrana i specijaliteti u Bugarskoj 

U Bugarskoj se nećete morati previše privikavati na hranu jer je vrlo slična našoj hrani sa juga Srbije, a uz koju možete uživati u ponudi vrhunskih vina. U svakom slučaju cene nisu visoke pa možete priuštiti da probate razna jela. Bugarska kuhinja je autentična i vrlo zanimljiva uprkos tome što se u njoj prepoznaju kulinarski uticaji Turske i Grčke, ali i nekih slavenskih, orijentalnih i mediteranskih zemalja. Bazira se na brojnim tradicionalnim, vrlo jednostavnim, aromatičnim i ukusnim jelima koja mogu zadovoljiti različite ukuse. Temelj izvorne bugarske kuhinje su prirodne i sveže namirnice. Bugarska jela temelje se na kvalitetnom povrću koje se i izvozi, krompiru, patlidžanima, tikvicama, paradajzu, paprici, krastavcima, zelju,šargarepi, luku, pasulju i grašku. Povrće je toliko omiljeno da mnoga jela postoje i u dve verzije, s mesom i bez njega. Od voća koje se konzumira sveže, ali i u različitim poslasticama te prerađeno u kompote i marmelade, omiljene su marelice, breskve, jabuke, kruške, trešnje, jagode, lubenice, dinje i stolno grožđe. Iako Bugari meso jedu čak dva puta manje od ostalih naroda na Balkanu, u kuhinji se koriste različite vrste mesa, svinjetina, janjetina, ovčetina, junetina, perad i divljač, ali i njihove iznutrice i različite prerađevine te naravno slatkovodna i morska riba i plodovi mora. Bugari su i veliki ljubitelji mleka i mlečnih proizvoda od kravljeg i ovčijeg mleka. Osim što se koristi za piće, od mleka se proizvode različite vrste sira, puter, mileram, jogurt i kefir, koji se jedu sami ili se koriste kao sastojci za brojna tradicionalna jela. Od sireva posebno je omiljena feta, beli meki sir od ovčijeg ili kravljeg mleka, te kačkavalj, žuti sir od ovčijeg mleka koji se naziva i balkanski cheddar. U bugarskoj se kuhinji koriste i brojni začini pa gotovo da nema jela bez belog luka, crnog luka, mlevene slatke i ljute paprike, a zastupljeni su i peršun, kumin, timijan, ružmarin anis i muškatni oraščić. Tipični svakodnevni ručak obavezno započinje velikim tanjirom salate, svežeg, ali i pečenog povrća. Uz salatu je obavezna i čašica rakije. Nakon salate sledi supa, leti hladna, a zimi vruća. Za glavno jelo najčešće su jela od mesa i povrća, različite musake, odresci u sosu, punjena riba te meso s roštilja. Uz glavno jelo obavezno se služi prilog od riže ili krompira. Uz svako jelo počevši od salate služi se hleb, koji se jede uz svako jelo. Uz predjelo i glavno jelo pije se vino, pivo ili mineralna voda. Nakon glavnog jela obavezan je desert, među kojima je najomiljeniji jogurt s voćem ili s medom, palačinke s medom, čokoladom ili marmeladom, sladoled s voćem, različiti kolači među kojima su baklava ili torte.

Rakije, vina i ostala pića

Bugari su poznati kao veliki ljubitelji dobre rakije. Obožavaju svoje rakije s kojima obavezno počinje i završava glavni dnevni obrok. Među najomiljenijim rakijama je rakija od šljiva, grožđa, kajsije, te rakija s anisom (mastika) i muškatom. Rakije se toče u decilitarskim čašama i vrlo su jake, pa uobičajeno sadrže oko 40% alkohola, dok domaće mogu imati čak i 60%. Na primer, uz rakiju mastiku tradicionalno se jede dinja, ali i hladna supa od krastavaca i jogurta, tarator. Omiljena je i česta i kombinacija od 100 ml rakije od grožđa, šljive i s anisom, koja se naziva Naroden Jumruk. Zimi se rakija rado pije zagrejna i često pomešana s medom. U Bugarskoj vrlo dugu tradiciju ima i proizvodnja i konzumiranje vina. Na jugu zemlje zahvaljujući savršenoj klimi i obilju sunca nastaju opojna crna, a severu, usled savršenog tla na kojem počivaju vekovni vinogradi proizvode se laganija bela vina. No, uz vina po kojima je Bugarska poznata i u celom svetu, Bugari u poslednje vreme uživaju i u pivu. Iako ono vekovima nije imalo šanse pokraj omiljene rakije i vina, te se pojavilo tek u drugoj polovini 19. veka i bilo dostupno samo bogatašima, pivarska industrija danas se razvija vrlo brzo i dinamično. Na primer, među njima su najomiljenije Kameniza, Zagorka, Schumensko, Pirinsko, Bugarsko, Boljarka, Almus i Ledenika.

Tradicionalna bugarska jela

• Baniza - spiralno savijena savijača od tankog testa punjena uglavnom drobljenim ovčijim sirom, jajima,dinstanim prazilukom ili španatom, ali i bundevama, jabukama i marmeladom, izdašno premazana rastopljenim puterom.
• Banska kavyrma - jelo od različitog mesa i povrća spremljeno u zemljanoj posudi.
• Baklava - kolač od tankog testa s makom, krušnim mrvicama i bademima, zaliven sirupom od vode, meda i šećera s cimetom i klinčićima.
• Bob tschorba - supa od graška.
• Dobrudzhanska supa - supa od slatkovodnih riba i školjaka (iz Dunava).
• Garasch - torta od jaja, čokolade, oraha i kokosovog brašna.
• Giuvetsch - jelo od svinjskog, janjećeg ili junećeg mesa s krompirom, okrom, zelenim mahunama, paradajzom, lukom začinjeno slatkom paprikom i peršunom koje se sprema u zemljanoj posudi u pećnici.
• Kavarma - gulaš od mesa, džigerica, gljiva, krompira, luka i pirea od paradajza koji se sprema u zemljanoj posudi i pećnici.
• Kozunak - slatki hleb od dizanog testa s jajima, maslacem, grožđicama i bademima koji se tradicionalno peče za praznike, posebno Uskrs.
• Kebabtsche – duguguljasti komadi mlevenog junećeg i svinjskog mesa pečeni na roštilju, začinjeni kuminom.
• Kjopolo - pašteta od pečenog patlidžana sa belim lukom, peršunom i mlevenom paprikom.
• Kjufte - okrugli komadi od mešanog mlevenog mesa, junetine i svinjetine pečeni na roštilju, serviraju se sa senfom (ako se kjufte, ali i kebabtsche prže u dubokom ulju, mleveno meso se meša s naseckanim lukom, jajima i starim pecivom namočenim u vodi, te začinjava sa biberom, peršunom i čubrom).
• Kringel - trokutasto pecivo od lisnatog testa.
• Lozovi sarmi - sarma od lišća loze punjena mlevenim mesom i rižom ili ovčijim sirom i rižom.
• Ljuteniza - pasta od paradajza i ljutih paprika.
• Lukanka - tradicionalna sušena kobasica.
• Malebi - kolač od kukuruznog brašna, mleka i šećera poprskan vodicom ruže koji se servira sa sladoledom i jagodama.
• Melba - sladoled s voćem.
• Misch-masch - kajgana sa paradajzom, paprikom i sirom.
• Mussaka - musaka od mlevenog mesa i krompira u zemljanoj posudi iz pećnice. Paleni tschuschki - paprika punjena jajima i sirom.
• Piperki palneni - paprika punjena mlevenim mesom i rižom ili rižom i ovčijim sirom.
• Pirogge - testo s marmeladom ili sirom.
• Rodopsko cheverme - jagnjetina sa žara.
• Schkembe tschorba - gusta supa od filea.
• Shopska salat - salata od krastavaca, paprike, ljute papričice obilno posuta drobljenim ovčijim sirom.
• Selevi sarmi - sarma od listova kiselog zelja s rižom i mlevenim mesom ili ovčijim sirom i rižom.
• Sireve po schopski - složenac od ovčijeg sira, rajčice i paprike spremljen u zemljanoj posudi u pećnici.
• Sudschuk - tradicionalna sušena kobasica.
• Sneshanka - salata od proceđenog jogurta s rezanim krastavcima, seckanim orasima i češnjakom.
• Tarator - hladna supa od jogurta i svežih sitno naseckanih krastavaca garnirana naseckanim koprom.
• Tikvenik - savijača s tikvama, mlevenim orasima i cimetom.
• Turschia - vrsta zimnice, salata od različitog povrća, mrkve, karfiola, celera mariniranog u ulju i sirćetu.

Klima

Prevladava umerena kontinentalna i submediteranska klima, sa vrlo plodnim tlom u severnom delu i uz reke te šumama u planinskom delu.

ZANIMLJIVOSTI, INFORMACIJE I SAVETI

Zanimljivosti

Bugarska je zemlja ruža

Bugarsko ulje i vodica dobiveni od latica bugarskih ruža važe kao najkvalitetnije u svetu. Čak se i do 70% proizvodnje izvozi u zemlje koje su najveći potrošači mirisnih esencija - Francusku, SAD, arapske zemlje, Indiju i Pakistan. Berba ruža, krajem proleća i početkom leta u Ružinoj dolini koja se prostire u centralnom delu Bugarske, velika je turistička atrakcija koja podrazumeva i nadaleko poznati festival ruža i izbor kraljice ruža. Berba mirisnih cvetova odvija se ručno, a da sunce ne bi uništilo skupocene mirisne sastojke, započinje rano ujutro u 4 sata i traje najdalje do 10 sati, te u tom razdoblju berači uberu 30 do 50 kg ruža. Inače za 1 kg ulja koji dostiže cenu od oko 4.000 dolara, potrebno oko 3.000 kilograma ruža. Osim što se ulje i vodica ruže koristi i u domaćoj parfemskoj i kozmetičkoj industriji, Bugari vodicom oplemenjuju i okus nekih jela, na primer tradicionalni kolač malebi, a od latica ruže spremaju i različite marmelade i likere.

Bugarska je domovina jogurta

Mnogi vjeruju da je jogurt izvorno nastao na tlu današnje Bugarske u Trakiji oko 1500 g. pr. hrista. No, bila to istina ili ne nesporna je činjenica da u Bugarskoj nastaje izvoran vrlo ukusan i zdrav jogurt, zahvaljujući kojem su njeni stanovnici vrlo dugovečni. Bugarski jogurt sadrži specifičnu Lactobacterium bulgaricum, bakteriju koja uspeva jedino u tom podneblju.

Zanimljivosti i korisne informacije:

- Bugarska valuta je LEVA. 1,95 leva =1 euro.

- Na bugarskom 'hvala' se kaže – 'blagodarja', ali dođete li u kafić, trgovinu ili parfumeriju zahvaliće vam se sa 'Merci'.

- Kada želite da kažete „Dobar dan“ biće to „Dobri den“, „Dovidjenja“ kažu „Čao“, „Izvinite“ kažu „Izvinete“, itd.

- Za potvrdu nečega kažu 'da', a odmahnu glavom kao da kažu 'ne' !!!

- To što se ne služite engleskim, nemačkim ili bugarskim jezikom ne treba da vas zabrinjava. Lepo se možete sporazumeti na svom maternjem jeziku-srpskom (samo pričajte jasno i polako). Ipak su to slovenski jezici.

Koja letovališta posetiti u Bugarskoj?

Ukoliko želite da leto 2016.provedete kvalitetno, a povoljno, naša agencija Vam preporučuje da za Vašu konačnu destinaciju izaberete Bugarsku. Na raspolaganje Vam stavljamo izbor između velikog broja hotela različitih usluga, a možete birati i vrstu prevoza – sopstveni ili autobuski prevoz. U našoj ponudi su peščane plaže Sunčevog Brega, Zlatni Pjasci, Nesebar, Eleni, Sveti Konstantin, Sveti Vlas, i drugi, a ovde možete naći kratak opis najvažnijih letovališta